Uskrs - Običaji i verovanja

Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika. To je dan Vaskrsnuća Hristovog. Vernici koji ovaj praznik slave po Julijanskom kalendara zovu ga i Vaskrs. Uskrs je tzv. pokretni praznik jer svake godine se ne slavi istog datuma. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji, 325.g. doneo je odluka da se Hristovo vaskrsnuće slavi prve nedelje prolećne ravnodnevnice u vreme punog meseca, s tim što se ne sme poklopiti sa jevrejskim praznovanjem Pashe. 680. g. određeno je da se post prekida u ponoći između Velike Subote i Uskrsa. Uskrs uvek pada u nedelju i ono što je karakteristično za ovaj veliki hrišćanski praznik jeste farbanje jaja. To je jedan od najlepših običaja koji se nije iskorenio. Jaja se farbaju na Veliki petak i prava boja Uskrsa jeste crvena jer je to simbolika Isusove prolivene krvi. Prvo jaje se ofarba u crvenu i ostavi do sledećeg Uskrsa. To jaje se naziva „čuvarkuća“. Ono simbolizuje čuvanje kuće i ukućane od zla, loših događaja i zlih namera ljudi. Prepisuju mu se magijske moći teranja demona. Jaje inače označava nešto iz čega nastaje život. Simbolika farabanja jaje je u spomen događaja kada je sveta Marija Magdalena Mironosioca putovala u Rim da bi propovedala Jevanđelje i posetila cara Tiberija i tada mu je u znak pažnje poklonila ofarbano crveno jaje rekavši „Hristos Voskrse“. Uskršnja jaja će krasiti sto svakog doma kada će se u jutro Vaskrsa svi ukućani u radosti i veselju takmičiti u „tucanju“ jaja izgovarajući „Hristos Vaskrse“ sa odgovorom „Vaistinu Vaskrse“.

Pravoslavna crkva Veliki petak smatra najtužnijim danom jer je tog dana Isus razapet na Golgoti. Na taj dan se služi liturgija u pravoslavnim hramovima, osim ako su Blagovesti. Na veliki petak se ne peva, ne veseli, ne zvone crkvena zvona sve do Uskrsa jer su ona simbol radosti i veselja, već se bogosluženje najavljuje drvenim klepalom. Na Veliki petak postimo. Jedan od simbola Uskrsa je uskršnji zec. Iako se ne spominje u Bibliji, Uskršnji zec će krasiti naše stolove. Najčešće se prikazuje kako nosi šarana jaja, a simbol je plodnosti. Još u antičkom svetu zec je bio Afroditina omiljena životinja i imala je simboliku razmnožavanja, plodnosti, blagostanja. Njegova simbolika je utkana u narodne običaje iako nema veze sa crkvom.

U narodu ima puno običaja koji su vezani za ovaj praznik. Kaže se da ne valja otići na spavanje pre ponoći, ali da treba poraniti na Uskršnje jutro. Ide se u crkvu na jutrenje. Ujutru se valja umiti vodom u kome je potopljen crveno vaskršnje jaje, bosiljak i zdravac. Ukućani, a posebno deca ujutru valja dotaći prvo crveno farbano jaje „čuvarkuću“ da bi cele godine bili zdravi. Pre ručka treba jesti Uskršnja jaja. Neki pale vatre ili sveće na prozorima kada je jutarnja Uskršnja liturgija. Ovaj običaj je više vezan za katolike. Za Uskrs mesimo posebne hlebove gde su umetnuta cela jaja. Na taj dan se kriju jaja i slatkiši u kući i u dvorištu i deca ih traže. Na drugi dan Uskrsa ide se na groblje i ostavlja se po jedno crveno jaje da bi pokojni preci uživali u vaskrsenju Hristovom. Taj dan se zove i Vodeni ponedeljak. Tada mladi momci polivaju mlade žene i devojke da bi se do sledećeg Uskrsa oženili i udali. Neki kažu da na ovaj dan treba razbiti jedno crveno jaje u njivi da bi bila plodna. Pojedini kažu da se uskršnja jaja daje stoci da bi bila zdrava i plodna.

Uskrs ili Vaskrs je simbol vaskrsenja i novog života, pa u to ime „Hristos Vaskrese“ – „Vaistinu Vaskrse“.

Astrolog Violeta

Pozovite svog astrologa na broj:  0906 200 600 (fix. i mob. tel: 42 din/0,5 min)